Learning techniques
Sediš za stolom, knjiga je otvorena, ali mozak odbija da sarađuje. Skrolaš telefon, ustaneš po vodu, proveraš Instagram, pa se vratiš na sto i — ništa. Motivacija je na nuli i čekaš da ti „dođe". Ali ne dolazi.
Ispit je za nedelju dana, a ti još nisi ozbiljno počeo/la da učiš. Poznata situacija? Nisi jedini/a. Ali umesto panike, trebaš plan. Sedam dana jeste dovoljno da se pripremiš za prolaz na većini ispita — ali samo ako pristupiš pametno.
Svaki student zna taj osećaj: izlaziš iz sale posle ispita i već znaš da ćeš morati ponovo. Gubljenje roka ne znači samo loš rezultat — znači ponovo učiti isto gradivo, ponovo se stresirati, i manje vremena za druge predmete. A ponekad znači i ozbiljnije posledice: gubitak budžeta, produžetak…
Sedneš za sto, otvoriš skriptu, pročitaš tri reda — i misli ti odu na nešto potpuno drugo. Uzmeš telefon „samo da proveriš". Dvadeset minuta kasnije skroluješ kroz Instagram. Vratiš se na skriptu, ali više ne znaš ni gde si stao/la.
Sediš pred zadatkom iz matematike. Pročitaš tekst. Pročitaš ga ponovo. I dalje ne znaš odakle da počneš. Zvuči poznato?
Sediš na predavanju, pokušavaš da zapišeš svaku reč profesora, i na kraju imaš tri strane nečitkog teksta koji nedelju dana kasnije ne razumeš. Ili — slikaš slajdove telefonom i govoriš sebi da ćeš „proći kroz to kasnije" (nikad ne prođeš).
Usmeni ispit je za mnoge studente stresniji od pismenog. Na pismenom možeš da razmišljaš u tišini, prepraviš odgovor, preskočiš teško pitanje i vratiš se. Na usmenom — sediš pred profesorom, moraš da govoriš odmah, a potpitanja mogu otići u pravcu koji nisi očekivao/la.
Cornell metoda je sistem za pravljenje beleški razvijen na Cornell univerzitetu koji kombinuje tri stvari u jednom: beleženje, aktivno prisećanje i sumarizaciju. Za razliku od „slobodnog" pisanja beleški, Cornell metoda ima jasnu strukturu koja beleške pretvara iz pasivnog zapisa u aktivan alat za…
Pismeni ispit ima jednu prednost nad usmenim: imaš vreme da razmisliš pre nego što odgovoriš. Ali ima i svoje zamke — ograničeno vreme, specifičan format pitanja, i potreba da organizuješ misli na papiru.
Skripte su osnovni materijal za pripremu ispita na većini fakulteta u Srbiji. Ali većina studenata koristi skripte na najgori mogući način: čita od početka do kraja, podvlači markerom, i ponavlja isto još dva puta pre ispita. Prema istraživanjima (Dunlosky et al., 2013), ponovno čitanje i…
„Učio/la sam 10 sati danas." Ovo se na fakultetu izgovara sa ponosom — kao da je broj sati automatski garancija uspeha. Ali da li je zaista?
Upravo si proveo/la tri sata učeći novo poglavlje. Osećaš se odlično — razumeš sve, pojmovi su ti jasni, čak možeš da objasniš gradivo. Ali sutradan? Polovina je već maglovita. Za nedelju dana — kao da nisi ni čitao/la.
Svaki ispitni rok donese istu dilemu: učiti sam ili naći grupu? Pitaš kolege, neko se kune u grupno učenje, neko kaže da je čist gubitak vremena. Istina je, kao i obično, negde između — i zavisi pre svega od toga kako organizuješ grupu.
Ispitni rok se bliži, a ti gledaš u gomilu materijala i pitaš se odakle da počneš. Zvuči poznato? Većina studenata uči na način koji izgleda produktivno — čitaju skriptu od početka do kraja, podvlače markером, prepisuju beleške — ali istraživanja pokazuju da su to jedne od najmanje efikasnih metoda…
Zamisli da imaš 200 strana skripte za ispit. Čitaš, podvlačiš, prepisuješ beleške — ali kad zatvoriš svesku, ne možeš da se setiš kako se teme povezuju. Gde se završava jedno poglavlje i počinje drugo? Kako se pojam iz četvrtog poglavlja nadovezuje na ono iz drugog?