АГРОХЕМИЈА – ПИТАЊА СА ОДГОВОРИМА ЗА КОЛОКВИЈУМ

I део: Анализа биљака и биљног материјала

1. УЗИМАЊЕ УЗОРКА БИЉНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ АНАЛИЗЕ (Појам

узорка, методе)

Узорак је део основне масе (зрно пшенице,кукуруза) коју мора верно да репрезентује. Принцип је да се
узорак узме са више различитих места у мањој количини. Разликујемо три врсте узорака: основни,
просечни и аналитички.
Основни узорак се добија узимањем основе масе са више различитих места и његова тежина је 5-6 пута
већа у односу на аналитички узорак који се користи за извођење хемијских анализа.
Просечни узорак се добија мешањем и смањивањем основнох узорка и његова тежина је 2-3 пута већа
од аналитичког.
Аналитички узорак представља део масе узорка која је неопходна за извођење једне анализе.
Прибор и поступак са узетим узорцима је различит зависно од врсте биљног материјала, па се тако за
узимање узорака зрнастих производа у расутом стању користе сонде. Од прибора се користи: шило,
сонда са преградама, кесе, етикете, коша, лењир, ручна коса, ашов и мотика, нож за семена.

2. НАЧИН ИЗДВАЈАЊА СРЕДЊЕ ПРОБЕ

Након што узмемо одређену количину узорака, односно биљног материјала, приступамо издвајању
средње пробе. Под средњом пробом подразумевамо део масе узорка која представља средњу вредност
узетог узорка биљног материјала. Узети узорак се разастире на равну површину, а затим се помоћу
лењира доводе до облика квадрата или правоугаоника и подели дијагонално на четири троугла. Два
супротна дела троугаоног облика се одстране, а са преостала два се понавља поступак дељења док се не
добије средња проба одређене масе. Делови узорка који су одстрањени се стављају у кесе на које се
ставља етикета са подацима.

3. ПРИПРЕМА УЗОРКА БИЉНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА АНАЛИЗЕ

Од   прибора   за   припрему   узорака   биљног   материјала   је   потребан   нож   за   ситњење,   ренде,   сито   и
сушница.   При   анализи   биљног   материјала   од   реагенаса   за   кондезацију   користи   се:   1.   алкохол   или
формалин; 2. водена пара под притиском.
Анализу биљног материјала можемо да вршимо:
1. У свежем стању и то се врши у случају када желимо да одредимо садржај оних материја које се лако и
брзо мењају (витамини, етарска уља)
2. У ваздушно сувом стању анализирамо оне биљне материјале код којих одређујемо садржај оних
материја које се не мењају или пак врло слабо мењају (скроб, целулоза, хемицелулоза)
3. У конзервном стању – конзервирању неког биљног материјала приступамо онда када желимо да
одредимо садржај материја које се лако и брзо мењају, али из техничких разлога то нисмо у могућности,
па приступамо њиховом конзервирању са алкохолом или формалином или воденом паром.

4. ОДРЕЂИВАЊЕ САДРЖАЈА ГРУБЕ ВЛАГЕ У БИЉНОМ МАТЕРИЈАЛУ, СУШЕЊЕМ

УЗОРАКА НА ВАЗДУХУ ( Gv )

Груба влага је влага која је абсорбована на површини биљних честица у течном агрегатном стању.
Принцип одређивања се базира на непостојаности грубе влаге на обичној собној температури, а
постојаности хигроскопне влаге. Да би одредили садржај грубе влаге од прибора се користи влага,
дебљи слој папира или картонска кутија. На обичној собној температури 25-30° се одређује садржај
грубе влаге код узорака који садрже мањи % влаге (лист кукуруза, луцерка). Узорак се ситно исецка,
разастре на картон и остави да се суши. Повремено се узорак промеша и након 4-7 дана се почиње
мерити. Када два узастопна мерења покажу исти резултат сушење се прекида и то је знак да је груба

влага изгубљена. Израчунавање: % Gv =

100

– размака у тежини узорка пре сушења и после сушења

Р – тежина одмереног узорка

5. ОДРЕЂИВАЊЕ САДРЖАЈА ГРУБЕ ВЛАГЕ У БИЉНОМ МАТЕРИЈАЛУ, СУШЕЊЕМ

УЗОРАКА У СУШНИЦИ НА ТЕМПЕРАТУРИ ОД 50-60° С.

Принцип   одређивања   се   базира   на   непостојаности   грубе   влаге   на   температури   од   50-60°С,   а
постојаности хироскопске влаге.  За ову вежбу нам од прибора треба вага, дебљи слој папира, сушница.
На овај начин се одређује % грубе влаге у биљним материјалима који имају више влаге (корен шећерне
репе). На ваги се одмери одређена количина узорка, стави у сушницу и суши на температури од 50-60°С
неколико   часова.   Након   истека   времена,   узорак   се   хлади   на   собној   температури,   а   затим   мери   и

приступа израчунавању: % Gv =

100 Код већине биљних материја % грубе влаге се креће од 70-

80.

Задатак за израчунавање грубе влаге: У посуду тежине 73г одмерено је 50г предходно иситњеног листа
кукуруза. Узорак је сушен на собној температури неколико дана. Четвртог дана узорак је показао масу
30g, петог дана 25g, шестог 19g, седмог 19g.

% Gv =

100

= 50-19=31г

Р = 50г

% Gv =

100

= 0,62 100 = 62 %

9. ОДРЕЂИВАЊЕ САДРЖАЈА ОРГАНСКИХ МАТЕРИЈА У СУВОЈ СУПСТАНЦИ (О.М.)

Принцип, прибор и поступак су исти као код одређивања садржаја минералних материја у сувој
супстанци.
Израчунавање:

% О.М. = 100 – М.М. или % О.М. =

100

– разлика у тежини узорака пре спаљивања и после спаљивања

Р – тежина одмереног узорка
Задатак за израчунавање органских материја: Израчунати садржај органске материје у биљном
материјалу у којем је утврђен садржај грубе влаге од 68%, хигроскопске влаге од 12% и минералних
материја од 1%.
% О.М. = 100 – (Gv + Hv + М.М.)

= 100 – (68 + 12 + 1)
= 100 – 81 = 19%

10. ОДРЕЂИВАЊЕ САДРЖАЈА МИНЕРАЛНИХ МАТЕРИЈА У СУВОЈ СУПСТАНЦИ (М.М.)

Принцип се базира на непостојаности органских материја на температури од 650°С, а постојаности
минералних материја. Од прибора је потребно: вага са четири децимале, порцеланска посудица, решо,
пећ за жарење, лабораторијска клешта, ексикатор. Поступак одређивања се састоји у две фазе:
1. Спаљивање биљног материјала
2. Жарење пепела
На   прецизној   техничкој   ваги   одмери   се   одређена   маса   биљног   материјала   (5   или   10  g),   пренесе   у
порцуланску   посуду   познате   тежине,   а   затим   је   стављамо   на   решо.   Загревањем   долази   до   губитка
органских материја у виду дима. Загревање се врши све док не добијемо пепео црне боје, односно до
престанка издвајања дима. црна боја пепела потиче од угљеника, а пошто је и он саставни део органских
материја морамо га одстранити, што се врши жарењем пепела у пећи за жарење на температури од
650°С, све док пепео не добије сиво – беличасту боју, што је знак да се и угљеник одстранио из пепела.
Потом се врши хлађење и мерење узорака са посудицом.
Израчунавање:

% М.М. =

100

– тежина пепела

Р – одмерена количина узорка
Задатак за израчунавање минералних материја: У порцуланску посудицу за спаљивање, масе 7,1315 g,
одмерена је одређена количина брашна. Маса посуде и брашна износила је 12,1315 g. Након спаљивања,
жарења и хлађења мерењем је утврђена маса посуде и пепела од 7,1815 g. Израчунати садржај
минералних материја.

% М.М. =

100

= 7,1815 – 7,1315 = 0,05 g

P = 12,1315 – 7,1315 = 5 g

% М.М. =

100 = 1%

II део: Анализа

земљишта

1. МЕТОДЕ ЗА БРЗО ИСПИТИВАЊЕ ПЛОДНОСТИ ЗЕМЉИШТА. ОДРЕЂИВАЊЕ

ЗЕМЉИШТА И КАРБОНАТА

Ове методе се користе при рекогносцирајућем (теренском) испитивању земљишта, а добијени резултати
су   орјентациони.   Њима   се   одређује   садржај   најважнијих   хранљивих   елемената   у   земљишту  N,P,K,
карбоната и реакција земљишта. Од прибора за ове методе се користи: сахатно стакло, пипета, епрувета,
а од реаганаса течни универзални индикатор, 10% раствор HCL-а, 1 N раствор КСL-а.
Одређивање   реакције   земљишта:   Реакција   земљишта   одређена   је   концентрацијом,   тј.   активношћу
водоникових   (Н

) јона и хидроскопских (ОН

) јона у земљишту. Изражава се РН вредношћу која

представља негативни логаритам концентрације Н

јона у земљишту: РН= - log H

. У епрувету се стави

једна кашичица земље (око 4 g), а затим дода 10 mg нормалног раствора КСL-а помоћу пипете и снажно
мућка 1 минут. Затим се остави 10 минута, док се садржај у епрувети не избристи, а онда се дода 0,5 ml
универзалног индикатора и кружним покретима лако промућка да се боја изједначи. Затим се садржај
прореди са скалом боја и очита РН вредност (жута боја представља неутрално земљиште, црвена кисело,
а зелена алкално).
Одређивање садржаја карбоната: Принцип одређивања садржаја карбоната у земљишту заснива се на
њиховој особини да реагују са киселинама при чему се ослобађа СО

. На основу количине издвојеног

СО

израчунава се количина карбоната у земљишту. На сахатно стакло се стави 2-3 g земљишта и

помоћу пипете дода 10% раствор HCL-а, а реакција карбоната (уколико их има у земљишту) и киселине
се манифестује шуштањем и пенушањем. На основу интезитета и дужине пенушања одређујемо садржај
карбоната. Ако је пенушање једва приметно, земљиште садржи испод 1% карбоната; ако је слабо и
краткотрајно 1-3%; ако је јако и краткотрајно 3-5%; јако и дуготрајно преко 5% карбоната.

2. МЕТОДЕ ЗА БРЗО ИСПИТИВАЊЕ ПЛОДНОСТИ ЗЕМЉИШТА. ОДРЕЂИВАЊЕ

САДРЖАЈА N, P и K.

За ове методе нам од прибора треба: уређај за филтрирање, капалица, сахатно стакло, епрувета. Од
реагенаса нам је потребно: раствор дифениламин, раствор амонијум или натријум молибдата, раствор
спенохлорида, раствор натријум – карбонат нитрата (1:1), раствор изопропил алкохола.
Припремање екстрата земљишта за одређивање N,P,K.

Од припремљеног узорка за анализу узима се

једна количина земље и ставља на предходно припремљен филтер папир на левку и мало притисне
кашиком. Затим се у левак са земљом, пипетом додаје 10 ml раствора за екстракцију (10 g NaCH

COO

раствори се у 500 ml дестиловане воде, затим дода 30 ml ледене сирћетне киселине и допуни до 1000 ml
дестиловане воде) којим се земља постепено накваси и филтрира до краја. Затим се филтрат поново
исцеди и помоћу саталице промеша. Добијени филтрат се користи за анализе.
Одређивање нитратног азота

. Једна кап екстрата земљишта се помоћу капалице пренесе на сахатно

стакло и дода 4 капи дифениломина. Затим се остави да стоји 2 минута, после чега се промеша и
упоређује са табелом боја за оцењивање садржаја нитратног азота и на основу тога се закључује да ли је
земљиште обезбеђено или обезбеђено у азоту.
Одређивање фосфора у земљишту – Р

. У епрувету помоћу капалице се пренесе 20 капи екстрата

земљишта и дода две капи амонијум или натријум молибдата и 4 капи раствора станохлорида помоћу
капалице. Затим се промућка и остави један минут да стоји, после чега се упореди са табелом за
одређивање садржаја фосфора и закључује о обезбеђености земљишта у фосфору приступачном за
биљке.