VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U
ZRENJANINU
Nastavni predmet: ENERGETSKA EFIKASNOST
Studijski program: Inženjerstvo zaštite na radu
Modul: Inženjerstvo zaštite na radu
OBNOVLJIVI IZVOR ENERGIJE – BIOMASA
PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, Br. indeksa:
Dr Miodrag Kovačević Tomić Sava ZR 19/17
U Zrenjaninu, maj 2018. god.
1
Sadrzaj:
Obnovljivi izvor energije
3
Biomasa iz drvne industrije
3
Poljoprivredna biomasa
5
Energetski zasadi
8
Energetska zasadi Vrba
8
Paulovnija
10
Proizvodnja toplotne energije iz biomase
15
Kombinovana proizvodnja električne I toplotne energije iz biomase
15
Tehnologija proizvodnje peleta iz biomase
17
Zakljucak
18
Literatura
19
OBNOVLJIVI IZVOR ENERGIJE - BIOMASA
2
2. Poljoprivredna biomasa
Poljoprivrednu biomasu čine ostaci jednogodišnjih kultura kao što su: slama, kukuruzovina,
oklasak, stabljike, ljuske, koštice i sl. Za Republiku Srbiju bi posebno bila interesantna upotreba ostataka
4
i otpadaka iz poljoprivredne proizvodnje u cilju dobijanja toplotne i električne energije.Kao važan
podatak neophodno je navesti činjenicu da je 58% teritorije Republike Srbije pod obradivim površinama.
Iskustva iz razvijenih zemlja, u zapadnoj Evropi posebno Danske, pokazuju kako se radi o vrednom
izvoru energije koji ne bi trebalo zanemariti. Nakon berbe kukuruza na obrađenom zemljištu ostaje
kukuruzovina, stabljika s lišćem. Budući da je prosečni odnos zrna i mase 53% prema 47%, proizilazi da
biomase ima približno koliko i zrna. Iako je nesporno kako se nastala biomasa mora prvenstveno vraćati u
zemlju, preporučuje se zaoravanje 30 – 50% te mase, što znači da za energetsku primenu ostaje najmanje
30%. To predstavlja značajnu količinu, a sa adekvatnim tretiranjem te količine biomase mogle bi se
ostvariti značajne uštede, ako se ta energija iskoristi za grejanje zimi ili za sušenje poljoprivrednih kultura
i sl. uštedela bi se energija koja se do sad koristila za tu namenu. Procenat od 30% iskoristivosti biomase
kukuruzovine sa jedne strane se može činiti prilično malim, ali za poljoprivredna područja kao što su
Mačva, Stig, Braničevo i Vojvodina, gde se godišnja proizvodnja kukuruza meri u stotinama hiljada tona
to predstavlja potencijalno značajan izvor energije.
Gro potencijala biomase u Srbiji leži u poljoprivrednom ostatku i drvnoj biomasi, ukupno oko 2,7
miliona ten ( 1,7 miliona ten u ostacima poljoprivredne proizvodnje i oko 1 milion ten u drvnoj
biomasi). Pored ova dva izvora biomase od značajnijih izvora se može još izdvojiti ostatak stočarske
proizvodnje. U drugu grupu izvora biomase spadaju zasadi energetskih biljaka ( npr. mishantus,
brzorastuća topola i sl. ), te biljaka koje služe kao sirovina za biodizel, bioetanol ( uljana repica,
suncokret, kukuruz i sl
Red. Br.
Kultura
Površina
(10
3
ha)
Prinos (t/ha)
Ukupno biomase
(10
3
t)
1.
Pšenica
850
3,5
2975
2.
Ječam
165
2,5
412,5
3.
Ovas
16
1,6
25,6
4.
Raž
5
2
12
5.
Kukuruz
1300
5,5
7150
6.
Semenski kukuruz
25
2,3
86,25
7.
Oklasak *
-
-
1430
8.
Suncokret
200
2
800
9.
Ljuske suncokreta
-
-
120
10.
Soja
80
2
320
11.
Uljana repica
60
2,5
300
12.
Hmelj
1,5
1,6
7,92
13.
Duvan
3
1
1,05
14.
Voćnjaci
275
1,05
289,44
15.
Vinogradi
75
0,95
71,55
16.
Stajnjak **
-
-
110
UKUPNO:
3055,5
12571,31
Tabela 1: Potencijalne količine biomase iz ostatka poljoprivredne proizvodnje u Srbiji
* Masa oklaska je uračunata u masu kukuruzovine
** Masa tečnog stajnjaka nije uračunata u ukupnu količinu biomase
5
