УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ
Социјална димензија образовања у савременим
предшколским програмима Србије
-
семинарски рад
-
Ментор Студент
Проф. др Биљана Новковић Мирјана Стевић
бр. индекса 124/17м
Врање, 2017.
1
САДРЖАЈ
УВОД................................................................................................................................2
1. ОСНОВА ПРОГРАМА ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА..................................3
2.
ТЕОРИЈСКА ПОЛАЗИШТА ПРОГРАМСКОГ ПРИСТУПА УСМЕРЕНОГ НА
ОДНОСЕ...............................................................................................................4
3. РЕДЕФИНИСАЊЕ САРАДАЊЕ СА ПОРОДИЦОМ У САВРЕМЕНИМ
ПРЕДШКОСЛКИМ ПРОГРАМИМА СРБИЈЕ.......................................................6
4. НЕГОВАЊЕ ДВОЈЕЗИЧНОСТИ И ИНТЕРКУЛТУРАЛИЗМА У
ПРЕДШКОЛСКИМ ПРОГРАМИМА СРБИЈЕ.......................................................8
5. СОЦИЈАЛНА ДИМЕНЗИЈА ДРУШТВА КАО ЧИНИЛАЦ РАЗВОЈА
КУРИКУЛУМА............................................................................................9
ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................15
3
1.
ОСНОВА ПРОГРАМА ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА
Дефинисање основа програма предшколског васпитања препознаје се у
образовним политикама данас као важна димензија квалитета предшколског
васпитања и образовања (OECD, 2006; Bennet, 2008). У студији о показатељима
квалитета предшколског васпитања Бенет, међу 15 показатеља наводи и
постојање основа програма, одређујући овај показатељ на следећи начин: “…
влада или национална агенција за предшколско васпитање треба да публикује,
након широко спроведених консултација, званични водич или основе програма
којим се идентификују широко постављени циљеви предшколског васпитања.
То није курикулум у традиционалном смислу, као детаљна разрада шта би
деца требало да уче у одређеном периоду током школске године, већ национални
педагошки оквир намењен пре свега родитељима, администрацији, предшколским
установама и практичарима, којим се указује на вредности, етос и основне захтеве
којима треба да се обликује васпитна пракса и дефинишу широко постављени
циљеви којима треба да се тежи у кључним областима развоја” (Bennet, 2008: 47).
У стручној литератури (Oberhuemer, 2005; Taguma ет ал., 2012) се наводе следећи
разлози због којих се програмским документима (основама програма)
предшколског васпитања данас у већини земаља, као и на интернационалном
нивоу образовне политике, посвећује посебна пажња:
1. У савременом друштву глобалне економије образовање се препознаје као
значајан ресурс развоја тзв. друштва знања (Oberhuemer, 2005).
2. Основама програма предшколског васпитања обезбеђује се континуитет у
предшколском и школском образовању и постављају основе целоживотног учења.
3. Истраживања у области неуронауке потврдила су важност раног узраста као
периода интензивног учења и развоја и његових дугорочних ефекта у каснијем
функционисању, чиме је актуализован значај организованог предшколског
васпитања, његове образовне функције и програмског заснивања (Bertrand and
Pascal, 2002; OECD, 2004).
4
4. У контексту децентрализације државне управе, што је тренд у јавном
управљању у многим земљама, основе програма се сагледавају као неопходна
мера на националном нивоу и показатељ јавне одговорности за целину
образовног система.
5. Основе програма отварају могућности конкретизације у складу са
специфичностима контекста и очекивањима и потребама различитих учесника у
предшколском васпитању и истовремено доприносе да различити актери деле
заједничке циљеве и схватања о предшколском васпитању (Bennet, 2008).
6. У земљама где предшколски сектор традиционално репрезентује различите
заједнице, културне и мањинске групе и различите педагошке приступе, основе
програма се сагледавају као начин успостављања заједничког оквира носећих
принципа.
7. У земљама које су усмерене на развијање недовољно развијеног предшколског
васпитања заједничке основе се виде као оквир за квалитет и остваривање
једнакости. Основе програма су, као јединствен национални програмски оквир,
претпоставка остваривања права сваког детета и породице на образовање и у
образовању, без обзира на локалне и породичне специфичности. Основама
програма се експлицира концепција васпитања и смернице које се развијају и
усклађују са локалним потребама и контекстуалним специфичностима.
8. Основе програма су оквир за развијање и конкретизацију програма у пракси,
чиме се подржава професионални развој практичара кроз размену, дијалог и
рефлексију.
2.
ТЕОРИЈСКА ПОЛАЗИШТА ПРОГРАМСКОГ ПРИСТУПА
УСМЕРЕНОГ НА ОДНОСЕ
Програмски приступ усмерен на односе заснива се на теоријским поставкама
социокултурне теорије развоја и учења, социологије детињства, постмодернизма
и постструктурализма. Заједничко свим наведеним оријентацијама је схватање
