VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
Predmet
: Sociologija rada
Tema
: Rad i moral
Mentor
:
Valentina Vukosavljević Pavlović
Studenti
:
Milica Lepojević, br. indeksa: 13845/18, smer: Menadžment tehnologije hrane i gastronomije
Kristina Kocić, br. indeksa: 13844/18, smer: Menadžment tehnologije hrane i gastronomije
Leskovac, 2019.
2
SADRŽAJ
MORAL
Poreklo i pojam morala
Moral i običaj
Moral i pravo
Osnovne karakteristike morala
ETIKA
Pojam etike
Etika kao filozofska disciplina
RADNI MORAL
Pojam radnog morala
Norme radnog morala
Moral i radni moral
Motivacija za rad i radni moral
Zaključak
Literatura
4
Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u
vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponašanje dostojno coveka a
koje nije, koje je vredno a koje se može oznaciti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se
osuduje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu složene komunikacije koja se odvija u
društvu, ljudi formiraju svoje licnosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i
delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.
Moral i običaj
Običaj je najstarija forma regulisanja društvenih odnosa i ponašanja. U početnim fazama
razvoja ljudskog društva, stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana
najraznovrsnija ljudska ponašanja. Jednom ustaljena pravila vremenom okarakteriše odsustvo
svesti o njihovoj svrsi i razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala običajna pravila vezana
su za animizam, kult i magiju. Nastaju iz potrebe da se ovlada prirodom i društvenim
procesima. Zato je običaj u svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira i postoji kao
rezultat trajne predstave. Brojni običaji vremenom prerastaju u moralne norme. Upravo zbog
toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala može naći u običajima.
Moral i pravo
Činjenica je da regulisanje ponašanja ljudi ne može biti prepušteno stihiji, dobroj volji
pojedinaca ili težnji javnog mnjenja da reguliše kolektivnu svest.
Drugim rečima, ukupnost društvenih odnosa mora regulisati neka organizovana snaga, neki
organ koji ima sredstva da obezbedi nesmetano odvijanje i funkcionisanje istih.
Država odreduje društvene norme koje se oznacavaju kao pravno-politicke norme. Dalje,
pravo predstavlja sistem društvenih normi, društvenih propisa cije nepoštovanje sankcioniše
država.
Pravo i moral se sadržinski razlikuju, ali se u izvesnoj meri i dodiruju. Razlikovanje prava i
morala je najvidljivije u odnosu na sankciju. Naime, sankcija za prekršaj moralnih normi se
uglavnom izražava kao spontana reakcija društva (uže ili šire sredine), u nekim varijantama
predvidala je i iskljucenje iz društva, što se ipak razlikuje od organizovane prinude od strane
države radi sprovodjenja pravnih normi. Isto tako, moralna dužnost i pravna obaveza nisu
uvek u skladu jer određena pravna radnja može svoj izvor da pronadje u motivima koji su čak
nemoralni, a da sa pravnog stanovišta ipak bude ispravna. Medjutim, pravo u odredenim
situacijama može da bude na cak i višem etičkom nivou u odnosu na određeni moralni sistem.
